Životni uslovi biljke
Cveće i druge ukrasne biljke mogu se sa uspehom gajiti u stanu samo ako im se omoguće povoljni životni uslovi, tj. ako im se obezbedi u optimalnoj meri sve ono što im je neophodno za život: dovoljno sunčane svetlosti i toplote, vode, vazduha i zemlje odgovarajućih hemijskih i fizičkih osobina.

Sunčana svetlost je najvažniji životni faktor za svaku biljku. Ona utiče na stvaranje hlorofila (biljnog zelenila). Ako svetlosti nema, dolazi do etioliranja biljke tj. gubljenja zelenila. Životni proces hranjenja biljke, tj. primanje rastvorenih hranjivih sastojaka iz zemlje i stvaranje skroba u lišću uz pomoć hlorofila, može se odvijati samo u prisustvu svetla. Zato bez svetlosti biljka ne može uspevati. U takvim uslovima biljka će kroz nekoliko dana izgubiti svoju zelenu boju, požuteće i na kraju uginuti.

Svetlo utiče i na brzinu razvitka biljke. Da bi biljke u stanu bujno rasle i napredovale, treba ih smestiti na najsvetlije mesto u sobi, a po mogućstvu staviti uz sam prozor. Ali na žalost to se ne može uvek. 
Ovo je link ka mojoj skoli

Cveceeeee

Visoki plamenac je veoma omiljeno baštensko cveće, trajnica koja bogato cveta.Postojbina mu je SevernaAmerika. Srednje je visine, 70-80 cm, uspravne stabljike, bokorastog rasta. Listovi su jajastog oblika, na vrhu šiljasti. Kod nas se gaje mnoge vrste visokog floksa; cvetovi su raznih nijansi ružičasteboje, ponekad i boje ciklame, a otvaraju se tokom leta, u moćnim grozdastim cvastima. U periodu cvetanja, ovaj floksje naročito dekorativan. Odgovara mu vlažno stanište, blizu vode ili ono koje je izloženo padavinama. Na jakom suncu plamenac oboli, brzo ga napadne plamenjača.Položaj: Najbolje se oseća u polusenci, na izrazito sunčano mesto ga sadimo samo ako mu je obezbeđena vlažna mikroklima.Zalivanje: Redovno i obilno.
Tlo: Dugo i lepo cveta samo na zemljištu sa odgovarajućom količinom vlage i bogatom hranjivim materijama, te sa dobrom drenažom.
Temperatura: Visoki plamenac je najdekorativniji na toplom i vlažnom staništu. Inače dobro podnosi našu klimu.Period cvetanja: Juli, avgust.

Briga o cvecu

Zemlja za saksijsko cveće
Biljka prima hranu iz zemlje i iz vazduha. Iz vazduha upija sićušnim otvorima (porama) na listovima ugljen-dioksid, a iz zemlje usisava žilicama u vidu vodenog rastvora razne mineralne soli, koje su biljkama potrebne kao građa za stvaranje biljne mase.

Ti sastojci ili elementi su: azot, fosfor, kalijum, kalcijum, magnezijum, natrijum, hlor, gvožđe, cink i dr. Neki od ovih hemijskih elemenata potrebni su biljkama u vrlo malim, ponekad jedva merljivim količinama (sumpor, hlor, gvožđe, cink i drugi), dok su drugi (naročito azot, fosfor, kalijum i kalcijum) potrebni u srazmerno velikim količinama, pa se o njim najviše i vodi računa.

Kao dobru zemlju smatramo onu zemlju koja sadrži u dovoljnim količinama baš ove sastojke i to u takvim jedinjenjima koja su lako pristupačna biljci. Pored dovoljnih hemijskih, zemlja mora da ima i dobre fizičke osobine. Pre svega ona mora da ima sitnomrvičastu građu, jer je takva građa zemlje najpovoljnija da se u njoj održava pravilan vodni, vazdušni i toplotni režim, što je od velikog značaja za gajenje kako cveća tako i drugih biljaka.

Na ovakvoj zemlji biljka se dobro ukorenjuje i nesmetano razvija korenov sistem, što omogućuje pravilniju ishranu, pod uslovom da u zemlji ima u dovoljnoj količini svih potrebnih hranjivih sastojaka. Kvalitetna zemlja je jedan od osnovnih uslova za uspešno gajenje cveća, naročito u stanu, s obzirom da su ove plemenite i nežne biljke ograničene samo na ono malo zemlje u saksijama, koja treba da im posluži i kao podloga za pravilno oživljavanje i kao dovoljno izdašan izvor neophodnih hranjivih sastojaka. Pri tome treba imati u vidu da razne vrste cveća imaju i različite zahteve u pogledu osobina zemlje, što u priličnoj meri otežava pitanje izbora najbolje zemlje.

Najjednostavniji način da se pojedinim vrstama cveća obezbedi odgovarajuća zemlja je da se kupi u prodavnicama cveća. Uopšteno govoreći, sve vrste cveća pri gajenju u saksijama dobro uspevaju na zemlji bogatoj humusom, koja je izmešana sa nekim dobrim prirodnim đubrivom i peskom. U cvećarstvu se spravljaju razne vrste zemlje, od kojih za gajenje cveća u stanu kao najvažnija dolaze u obzir: kompost, listovka, klijališna zemlja, tratinjača, čretna-barska zemlja i treset. Kompost, listovka i klijališna zemlja su najvažnije vrste zemlje u cvećarstvu i potrebne su svakom odgajivaču cveća